Strahovanje nije problem, svi se bojimo. Da ga nemamo, preuzimali bismo previše rizika, što nikako ne bi pomoglo ni prevenciji ni kvaliteti našeg života. Čini se da je zaključak da postojanje određenog nivoa straha nije loše, već ima pozitivnu ulogu u našem ljudskom razvoju.
Problem je, prema mišljenju stručnjaka za mentalno zdravlje kada je ovaj strah preteran; Na konvencionalnoj skali od 1 do 10, imati 7, 8, 9 ili 10 bi bilo preuveličano da biste mogli živjeti s određenim nivoom mira i smirenosti. Naravno da zavisi od ljudi i profila svakog od nas, jer moramo pojasniti da se za mnoge ljude ocena od 5 ili 6 može smatrati 7 ili 8. Međutim, radi se o objektivizaciji na neki način. imaju referentnu tačku.
Sve ovo dolazi zbog klime u kojoj živimo, koja na nas ne prenosi mir, mir, spokoj i plašimo se: strah da stvari postanu gore nego što zaista jesu, da izgubimo posao i da ne jedemo svaki dan. Postoji klima koja je opipljiva u atmosferi grada, u autobusima, u školama i bolnicama; u firmama i na javnim parkiralištima... "skoro da makazama isečeš" a to nije dobro niti nam pomaže da kontrolišemo određeni strah koji je neophodan kao prevencija.
Čitaš štampu, čitaš između redova, slušaš izveštaj, vesti, sve vas vodi do pretjeranog rezultata na skali straha. Biti tako uplašen, osjećati toliki nivo straha, nije dobro ni za šta, čak ni za izlazak iz ove krize.
Mi ljudi koji hodamo po asfaltu nismo sposobni i odgovorni da riješimo velike probleme finansija, ali možemo. "namočimo bradu kada vidimo komšijino brijanje."
To je rekao, moramo krenuti naprijed, sa određenom nadom, sa osnovom da ćemo nekako napredovati, da je naš svakodnevni rad važan i da ga radimo na najbolji mogući način i da znamo da će kriza na ovaj ili onaj način proći, pa ćemo tako i nastaviti, vodeći računa o onome što smo oduvijek imali: plaćajte, štedite, upravljajte na bolji način i ne bacajte stvari kao do sada.
"Svaki oblak ima srebrnu podstavu", ova kriza nas ne može zaraziti virusom impotencije, nezadovoljstva, pesimizma i agresivnosti u okruženju koji nam nikako ne odgovara.
Svo to nezadovoljstvo koje udišemo u okolini moramo ga odvojiti od nas, moramo aktivirati svoju ličnu, emocionalnu i društvenu odbranu da ne padnemo u očaj, i znamo da uvijek na ovaj ili onaj način izađemo iz ovih ciklusa, ma koliko nam zastrašujući bili prikazani, što ne poričem da su takvi, ali ljudi Jednostavni, pješice, ne možemo mnogo više nego ispuniti svoju obavezu i smiriti se pred tolikim jadom koji "gutamo" u svako doba.
Svi ćemo se potruditi, sa određenim entuzijazmom i "po lošem vremenu, dobro lice", kakva sam danas poslovica (znak malo para, rekli su u mom gradu). Zatvorite TV, slušajte radio, pustite romantičnu muziku, pročitajte prijatan roman, nasmijte se, živite jednostavno i uživajte jer imate život, porodicu, tuširanje i svaki dan jedemo i još imamo posla.
Znaš li koliko te tvoji ljudi, tvoji prijatelji, vole? Sve ovo nije kriza, to je stvarno i vrijedi, zapamtite to i ne bacajte to na gluhe uši.
Emilio Garrido.