Компилација препознатих дадаистичких песама

Дадаистичке песме су уметнички изрази књижевности, дати у покрету названом „дадаизам“ који се појавио почетком XNUMX. века, захваљујући Хугу Балл-у, једном од његових претходника, заједно са Тристаном Царом.

Ове песме карактеришу стубови који управљају покретом, односно они елементи који га карактеришу из израза других; међу којима налазимо позитивизам, „ругање“ уметницима буржоазије, између осталих. С друге стране, уметници такође користе слике које, иако се чини да немају смисла, у стварности заједно испуњавају циљ да изразе оно што песник жели да пренесе.

Најбоље песме дадаизма

Много је песника дадаизма, као нпр Хуго Балл, Тристан Тзара, Андре Бретон, Јеан Арп, Францис Пицабиа, Лоуис Арагон, Курт Сцхвиттерс, Пхилиппе Соупаулт, међу другима. Они који су у то време писали дивне песме постижу озлоглашеност и чак и данас су и даље популарни међу љубитељима покрета; поред тога што је био предмет проучавања уметничких израза антике.

1. „Сунце“ Хуга Балла

Између мојих капака крећу се дечија кола.
Између мојих капака је човек са пудлицом.
Група дрвећа претвара се у сноп змија и сикта небом.
Камен држи говор. Дрвеће у зеленој ватри. Плутајућа острва.
Тресење и звецкање шкољки и рибљих глава као на дну мора.

Ноге ми се протежу до хоризонта. Шкрипи пловак
Далеко. Моје чизме надвијају се над хоризонтом попут кула
Града који тоне. Ја сам гигант Голијат. Пробавим козји сир.
Ја сам мамутско теле. Њушкају ме јежеви зелене траве.
Трава ми шири сабље и мостове и зелене дуге по трбуху.

Уши су ми џиновске ружичасте шкољке, широм отворене. Тело ми се надима
Са буком која је била затворена унутра.
Чујем блејање
Огромног Пана. Слушам црвену музику сунца. Он остаје будан
Лево. Вермилион њихове сузе падају према ноћи света.
Када се спусти, сруши град и црквене куле
И све баште пуне крокуса и зумбула, и биће такав звук
до глупости о којима трубе дечије трубе.

Али у ваздуху је олуја љубичасте, жумањак жуте боје
а флаша зелена. Њишући се, коју наранџаста песница ухвати у дугачке нити,
и песма птичјих врата која се брчкају кроз грање.
Веома нежна скела дечијих заставица.

Сутра ће сунце бити натоварено на возило са огромним точковима
И одвезени до уметничке галерије Цаспари. Глава црног бика
Са испупченим потиљком, равним носом и широким ходом, носиће педесет
Искричаво бели магарци, вукући колица у конструкцији пирамида.
Многе земље крвних боја ће се гомилати.
Дадиље и дојиље,
Болесни у лифтовима, дизалица на штулама, две плесачице из Сан Вита.
Човек са свиленом лептир-машном и црвеним чуваром мириса.

Не могу се задржати: пун сам блаженства. Прозорски оквири
Пукну. Обесите бебиситерку од прозора до пупка.
Не могу си помоћи: куполе пуцају од цурења органа. ја желим
створи ново сунце. Желим да сударим њих двоје
које чинеле и допиру руку моје даме. Избледећемо
У љубичастом кревету на крововима нашег јединог жутог града
попут паравана од марамице у мећави.

2. „Дивља вода“ Тристана Царе

гладни зуби ока
чађава свила
отворен киши
целе године
гола вода
потамни зној са чела ноћи
око је затворено у троугао
троугао подржава други троугао

око при смањеној брзини
жваће фрагменте сна
жвакати сунчане зубе набијене сном

уредан шум на периферији сјаја
је анђео
која служи као брава за сигурност песме
лула која се пуши у одељку за пушење
у његовом телу вриси се филтрирају кроз живце
који воде кишу и њене цртеже
жене је носе као огрлицу
и буди радост астронома

Сви га узимају за скуп морских набора
баршунаст од врућине и несанице која га обоји

његово око се отвара само за моје
нема никога осим мене који се плаши кад то погледа
и оставља ме у стању поштовања са поштовањем
тамо где су мишићи његовог стомака и нефлексибилних ногу
налазе се у животињском облаку са сланим дахом
Скромно одгурнем облачне формације и њихов циљ
неистражено месо које сагорева и омекшава најсуптилније воде.

3. „Ка ноћи“ Пхилиппе Соупаулт-а

Касно је
у сенци и на ветру
крик се диже с ноћи
Не чекам никога
ником
чак ни сећање
Час је одавно прошао
али онај вапај који ветар носи
и гурати напред
долази са места које је шире
изнад сна
Не чекам никога
али ево ноћи
крунисан ватром
од очију свих мртвих
нијеми
И све што је морало да нестане
све изгубљено
мораш поново да га пронађеш
изнад сна
према ноћи.

4. „Силуета од сламе“ Андре Бретона

Дај ми мало драгуља
Два гнезда
Коњски реп и глава манекена
Опрости ми касније
Немам времена за дисање
Ја сам чаролија
Соларна конструкција ме овде задржала
Сада морам само да се убијем
Наручите сто
Брзо стиснута песница изнад моје главе која почиње да звучи
Чаша у којој је отворено жуто око
Отвара се и осећај
Али принцезе се држе чистог ваздуха
Треба ми понос
И неколико неукусних капи
Да бисте загрејали буђави саксија са цвећем
У подножју степеништа
Божанска мисао у сазвежђастом квадрату плавог неба
Израз купача је смрт вука
Води ме за пријатеља
Пријатељ ватре и фера
Гледа те дубоко
Изгладите своје туге
Моје весло од ружиног дрвета чини да ти коса пева
Осетљив звук служи плажи
Црно од беса сипе
И црвена за знак

5. „Од крви и меса“, Јеан Арп

Клатно од крви и меса
играти абецеду.
Облаци удишу фиоке.
Мердевине се пењу уз лестве
руком држана и ношена на леђима
на мердевине жене.

Простор је најављен.
Више не спава као млеко.
Љуљашке на језику
побожног сећања.
Простор је добро опран.
Голотиња крста
опис сузе
опис капи крви
у пећини од крви и меса.

У бучној равни нашег века
изгубљени низ
почиње да нам говори
то вам је послужило за плес
пирамиде од крви и меса
на његовим теменима
попут вртача.

Дај ми своје планине,
имате више од хиљаду.
Даћу вам заузврат
ветар и ветровина.
Даћу вам унакажено дрвеће
са рукама на прстима.

Даћу ти круну од крви и меса
и велики шешир пун меда.
Такође ћу вам дати
један од мојих вртлара
то ме даноноћно залива.

6. „Мистични Царлитос“ Луја Арагона

Лифт се увек спуштао све док нисам остао без даха
а мердевине су се увек пењале
Ова дама не разуме шта се говори
лажно је
Већ сам сањао да разговарам с њим о љубави
О службеник
тако комичан са брковима и обрвама
вештачки
Плакао сам кад сам их повукао
То је чудно
Шта видим? Тај племенити странац
Господе, нисам лагана жена
Ух ружно
Срећом ми
имамо кофере од свињске коже
отпоран
Је
Двадесет долара
А садржи хиљаду
Увек исти систем
Нити мерити
ни логика
лоша тема

7. «Фунебруликуларна песма» - Виеланд Херфелде

1. Вантиа куантиа вантиа

Тамо седи моја тетка

Пошто је Епхраим прогутао касицу прасицу

Лута - ааиаиаи -

Тамо вани и не плаћају порез.

Вирт обливена знојем масира је

Уз пријаву!

Сафте вита рати рота ска момофантиеја,

Шта плачеш, стара тетко?

Оелисанте је мртав! Оелисанте је мртав!

Небеса поздрављају моје распеће, акраменти, шок екстремна беда!

Још ми је дуговао петнаест и педесет евра

8. "Против стакла киша удара" Емми Хеннингс

Цвет блиста црвено.
Дува хладан ваздух на мене.
Јесам ли будан или мртав?

Свет је далеко, далеко
Сат полако удара у четири.
И не знам колико дуго
Падам ти у загрљај

Надамо се да ће ови Дада песме су вам по вољи, јер смо саставили неке од најбољих за наше читаоце и нове посетиоце. Ако желите да оставите своје мишљење или песму о овом покрету коју нисмо поставили, можете то учинити путем коментара.