Испричаћу вам кратку праву анегдоту која се догодила на аеродрому и то показује степен емпатије који постоји код људи када нешто пође по злу.
Данас смо шеф и ја слетјели на аеродром спремни да се састанемо са врло важним клијентима. Чим сам слетео, укључио сам телефон и почеле су да пристижу гласовне и текстуалне поруке неколико блиских рођака.
Назовите кући. Ваша мајка је имала озбиљан мождани удар а он је на интензивној нези “прочитала је прва СМС порука која се појавила на телефону.
Шеф ми је рекао да морам одмах да одем. Када сам дошао у ред на шалтеру карата, почео сам да разговарам са братом о стању наше мајке, плачући објаснио сам му да ћу покушати да ухватим лет који је изашао за 30 минута.
Дванаест људи у реду испред мене чуло је мој разговор и сви су ме пустили да прођем. Следеће, представник авионске компаније изашао је иза шалтера и предао ми пакет марамица. Пре него што сам стигао да реагујем загрли ме.
Летио сам. Моја мајка је у стабилној ситуацији.