Етимолошка структура ове речи има грчко порекло, чине је два елемента тог језика: идеја, дефинисано као „облик или изглед“ и суфикс лођа који се односи на проучавање нечег одређеног.
Лични интерес оставља простора за његово порекло, на основу потреба које одржавају одређену мисао. Независно је од стварних услова друштвене групе, јер од њих одступа манипулишући њима у сопственом интересу.
Идеологију карактерише намера да одржи или промени социјално-економски, политички или културни систем који влада у датом друштву. Анализира понашање истог у целини и сходно томе прави план за постизање онога што сматра идеалним, јер укратко представља друштво и истовремено пружа политички програм.
То је теоријска основа која одређује жељене животне идеале и, за разлику од ње, практична је основа која успоставља скуп акција, мера и промена неопходних за постизање онога што желите да постигнете.
Веровања и идеје лично, групно или социјално у одређеном подручју појединца дефинишу своју идеологију, начин размишљања.
Идеологија обухвата различите сфере догађаја у друштву; политички, економски, верски, социјални, научни и технолошки. Може се односити и на идеје и мисли појединца, друштва, па чак и историјских периода.
Када у друштву постоји скуп специфичних идеја повезаних са његовом стварношћу и оне се деле и свесно се прихватају као истините, ми смо у присуству идеологије те друштвене групе.
Ове идеје постају особина која их идентификује аналогно њиховим верским вредностима, друштвеној класи, полу, политичком укусу, националности итд. Могу се груписати у мале групе и на пример верске секте, као и на пример у већим групама; присталице политичких партија, спортских тимова итд.
Врсте идеологија
У односу на број људи који се слажу са одређеним идеалима, они се могу класификовати као:
- Посебно: Односи се на идеолошко размишљање једне особе
- Доминантно: Када се идеологија прошири на комплетну заједницу.
- алтернатива: Када очекивања доминантне идеологије не задовоље њене следбенике и подстиче се реструктурирање идеала. У односу на осетљивост на промене, идеологије могу бити:
- Конзервативци: Они траже очување система.
- Револуционарно: Примењују неочекиване и екстремне трансформације.
- Реформисти: Примењују се постепене промене
- Ресторативе: Они реструктурирају постојећи систем.
Идеологије могу постепено напредовати комуницирањем, праћењем и прилагођавањем, уз обострани пристанак, онога што сматрају исправним или штетним у друштвеном систему.
Друге намећу велике групе многих мисао манипулативна моћ чији је главни интерес утицати и контролисати заједницу, понекад користећи средства насиља.
Ови идеолошки процеси спровођења не разликују одређену друштвену групу, они могу бити институције, социјални, политички, верски или културни покрети.
Политичке идеологије.
Фашизам
Ова идеологија се заснива на идеји да моћ мора бити концентрисана у вођи и нацији над појединцем. Потпуна контрола колективне послушности. Моћ мушкарца над женом.
Национализам
Одбрана територијалног идентитета може обухватити различите идеолошке типове; економски, етнички, верски, културни итд.
Либерализам
Она разматра подјелу државних власти, права појединаца и праведно извршавање правде без потцјењивања вјерских вриједности, једнакости међу људима и права на њихово приватно власништво.
Економске идеологије
Капитализам
Његов главни циљ је акумулација капитала као окоснице економске активности. У њему су производни ресурси искључиво у приватном власништву, њихово пословање се заснива на добити, а финансијске активности се предузимају на основу капиталних инвестиција. У ову идеологију сви укључени понашају се према интересима који их покрећуи; власник капитала (капиталиста) иде у потрази за већим профитом; радник обавља посао како би примио исплату (плату), а потрошачи настоје да добију најбоље производе или услуге по цени која најбоље одговара њима. Често се назива слободном тржишном економијом.
Приватно власништво је његова главна оса и елементи који га чине регулишу се према њему, наиме; предузетничка слобода, активност дефинисана личним интересом инвеститора, систем цена, конкурентност пословања и мало државне интервенције.
Комунизам
Заснован је на друштвеној организацији која не признаје приватно власништво, нити разлику у друштвеним класама. Има контролу над производним средствима и осигурава дистрибуцију робе на исти начин између чланова друштва према потребама. Овај систем настоји да примени крајње мере како би се експроприсала појединачна имовина како би је држава могла експлоатисати.
Социјализам
Држава је та која одржава власништво над производним средствима и њиховом управом, такође има сврху прогресивно уклањање друштвених класа. Он брани теорију да сви главни сектори привреде треба да буду под државном контролом.
Иако у својим идеолошким основама помало личи на комунизам, социјализам предлаже економски план у којем је заједница власник средстава за производњу и њихову дистрибуцију или централистичка влада која монополизује планирање и контролу привреде.
Социјалдемократија
У њему се тражи мирна трансформација капиталистичког система у социјализам постепеним реформама унутар система, избегавајући путеве насиља. Она жели да постигне виши ниво слободе, једнакост и добробит за цело друштво, као и подстиче вредности социјалне правде, солидарности, одговорности, прогресивизма и хуманизма.
Они се не слажу са начином на који тржишна економија распоређује ресурсе, међутим они то прихватају, али траже интервенцију државе у потрази за равнотежом која гарантује економску слободу.
Родне идеологије.
Ова идеологија заснива се на уверењу његових присталица, да социјална перцепција бића превладава над његовим биолошким стањем и да је његово социјално понашање релевантније од онога што његово тело изгледа биолошки. Они одбацују биолошку класификацију полова (женско-мушко) тврдећи да не оставља места ни за једну другу опцију. Усвајањем лингвистичког израза „пол“ омогућава им позивање на три класификације (мушки, женски и средњи род).
Сматрају да у социјалном смислу оно што особа тврди да је сексуално (њен психолошки пол) треба да буде прихваћено независно од онога што је телесно биолошки идентификује (биолошки пол).
Студије у вези са сексуалним идентитетом особе утврђују постојање три међусобно зависна аспекта која треба узети у обзир; биолошки секс, психолошки секс и социолошки секс.
И код мушкараца и код жена постоји блиска кохезија између њихових телесних компонената, психичке и духовне као и биолошке и културне.
Присталице ове идеологије су углавном хомосексуалци, трансгени, бисексуалци. Ова идеологија тежи ослобађању човека у свим областима друштва.
Тема идеологија је тако широка и истовремено тако сложена. Многи су повезани једни с другима, јер будући да је појам посебно својствен људској мисли и њеном друштвеном окружењу, а који обухвата сва подручја живота, неизбежно долази до идеолошка интеракција што његову студију чини тако обимном.
Овај пут смо прошли кроз најактуелније и најконтроверзније идеологије у друштву и свесни да постоје многе друге које вреди анализирати.