Меморијска кутија је неисцрпна. Успомене су увек присутне у нама. Посебно мислим да је немогуће свесно заборавити.
Ова слика представља моје детињство. То је стимулус који долази до мозга и отвара ту кутију сећања.
Захваљујући сећањима, ми смо то што јесмо, и у добру и у злу. То што имамо лепе успомене зависи од наше садашњости јер САДА ЈЕ кад сваки тренутак можете почети да живите на изузетан начин како би га удостојила изврсне успомене.
Прошли догађаји су некако и даље живи у нашим мислима. Можемо их видети и чути. Можемо их пустити да их проследе или да их држе. Ја лично мислим добро је запамтити како бисмо стекли мудрост која произлази из сваког сећања. Такође се учи из лоших времена, иако није згодно држати се њих или стајати у миру. Те лоше успомене морају се чувати на дну наше кутије.
Сећања могу бити лепша у нашем уму него када смо били протагонисти у њиховом садашњем тренутку, јер вас проток времена тера да цените друге нијансе које у њихово време нисте узимали у обзир.
Надам се да су ваша сећања добра као и моја и не заборавите да с времена на време отворите своју кутију.