Да ли знате ко је Незахуалцоиотл? Можда то име звучи познато или можда не, али данас, када прочитате његове реченице, оно што знамо је да ћете осетити да се нешто у вама заувек променило. Био је познат као песнички краљ. Био је човек који је владао (тлатоани) Текскоком, данас делом државе Мексико. Био је архитекта, ратник и академик тог времена, а матерњи језик му је био Нахуатл. Рођен је у Текскоку. 1402. и умро 1472.… замислите колико су важна била његова размишљања која су трајала до данас. Такође је био познат и као филозоф краљ.
Био је син принцезе Матлалцихуатзин, ћерке Хуитзилихуитла, краља Астека и другог учитеља Теноцхтитлана. а из Иктлилкоцхитла, шести мајстор Чицхимеке и мајстор Текцоцоа. По рођењу је добио име Ацолмизтли, или Снажна Пума, али трагичне околности које је проживео у адолесценцији натерале су га да промени име у Незахуалцоиотл или Гладни којот.
У 16. години суочио се са инвазијом Тепанец где су желели да убију његовог оца и целу породицу како би остали са престолом. Незахуалцоиотл-ов отац је више волео да бежи док није нашао подршку других племена.
После многих прогона и смрти, желео је да створи време сјаја у Мексику и да оконча сву тиранију коју су трпели деценијама. После тако интензивног живота није зато што је на крају хватао папиром и пером сјајне речи које су му излазиле из срца и ума.
Следеће ћемо вам оставити неке од њих, јер иако су прошле стотине година, могуће је да се осећате добро читајући их, па чак и да их можете применити у свом животу ... то су фразе пуне мудрости. Неке фразе су приметне да су оне времена ... али то му даје још више шарма!
Незахуалцоиотл фразе пуне мудрости које нам и данас служе за бољи живот
- Живите у миру, проведите живот у миру!
- Нека вам се срце усправи: овде нико неће живети вечно.
- Како треба да делује моје срце? Долазимо ли да живимо узалуд, да никнемо на земљи?
- Птица хода тамо, брбља и пева, долази да види кућу Божју. Само са нашим цвећем.
- Дошао сам да будем тужан, тугујем. Ниси више овде, више, у региону где то некако постоји. Оставио си нас без провизије на земљи. Због овога се истрошим.
- Прелепи фазан пева над цвећем, његова песма се одвија у унутрашњости вода. На њега одговарају разне црвене птице. Прелепа црвена птица лепо пева.
- Посвуда их гледам у лица, орлове и тигрове, из искуства знам жаде, драгоцене наруквице.
- Хоће ли доћи још једном, хоће ли поново живети? Само једном пропаднемо, само једном овде на земљи.
- Чак и ако сте направљени од жада, чак и ако одете тамо, до места меснатог. Мораћемо да нестанемо. Нико неће остати.
- Свуда се призива Бог, наш Господ, и свуда се поштује. Своју славу, своју славу тражи на Земљи. Он је тај који измишља ствари, он је тај који измишља себе.
- Шта је од овог живота позајмљено, да га у тренутку морамо напустити онако како су га оставили други.
- Све што је истина (оно што има корен), кажу да није тачно (што нема корен).
- Без насиља остаје и напредује усред својих књига и слика, ту је град Теноцхтитлан.
- Да бисте своју децу ослободили ових порока и несрећа, натерајте их да се препуштају врлинама и раде од детињства.
- Како живети поред народа? Да ли се понаша непромишљено, живи ли онај ко издржава и уздиже људе?
- Ако никада нисам умро, ако никада нисам нестао. Тамо где нема смрти, тамо где она осваја, могу ли да одем тамо ...
- Као да је од злата, попут фине огрлице, попут широког перја кецела, па ценим вашу истинску песму: с њом сам срећан.
- Са цвећем које пишеш, животворче. Са живописним песмама, са сенковитим песмама за оне који морају да живе на Земљи.
- Узми сад свој какао, нека је већ пијан! Пустите плес, започните дијалог песама! Ово није наш дом, нећемо живети овде, свеједно ћете морати да одете.
- С нестрпљењем које желим, чезнем за пријатељством, племенитошћу, заједницом. Са цветним песмама које живим.
- Унутар неба ви кујете свој дизајн. Одлучићете: је ли вам доста и овде кријете своју славу и своју славу на земљи? Шта одређујете?
- Да ли да стојим на земљи? Која је моја судбина? Потребан сам, срце ми пати, ти си ми само пријатељ на земљи, овде.
- Како да идем? Нећу ли оставити ништа на земљи? Како треба да делује моје срце? Долазимо ли да живимо узалуд, да никнемо на земљи? Оставимо бар цвеће. Оставимо бар песме.
- Да ли си истина, имаш ли корен? Само онај ко доминира свим стварима, давалац живота. Зар не? Зар није, како се каже? Да наша срца немају муке!
- Ја сам Незахуалцоиотл, ја сам певач, ја сам папагај са великом главом. Узмите сада своје цвеће и свој вентилатор. Почните да играте с њима!
- Тамо где некако постоји. Волео бих да могу да пратим принчеве, донесем им наше цвеће! Кад бих само могао да направим своје прелепе песме Тезозомоцтзина! Твоје име никада неће пропасти.
- Где ћемо ићи, где смрт не постоји? Шта више, за ово ћу живети плачући? Нека вам се срце усправи: овде нико неће живети вечно.
- Драгоцена стварност киши кишу, ваша срећа долази од вас, животињо! Раскошно цвеће, драго цвеће, жудио сам за њима, имао сам сујетну мудрост ...
- Моје цвеће неће престати, моје песме неће престати. Певам, васпитавам их, шире се, шире. Чак и када цвеће увене и пожути, носиће се тамо, унутар куће птице са златним перјем.
- Проширите своје саосећање, ја сам поред вас, ви сте Бог. Можда желиш да ме убијеш? Да ли је истина да се радујемо, да живимо на земљи?
